„Grand Finale“ između Kosova i Srbije

„Grand Finale“ između Kosova i Srbije

Cilj ovog istraživanja bio je da se razumeju percepcije i stavovi građana (Vox Populi) u vezi sa scenarijima o „velikom finalu“ između Kosova i Srbije. Ukupno 1110 ispitanika u našem istraživanju (90% Albanaca, 9% Srba i 1% iz drugih etničkih grupa) učinilo je naš uzorak nacionalno reprezentativnim za stanovništvo Kosova.

U ovom istraživanju, za svaku opštinu je korišteno jednostavno proporcionalno uzorkovanje, na osnovu veličine opštine. Upitnik se sastojao od otvorenih i zatvorenih pitanja. Da bi se proverio rad anketara tokom prikupljanja podataka, oko 15% (ukupno 150 ispitanika) je ponovo intervjuisano. Ova provera je izvršena putem telefonskih intervjua i terenskih poseta. Kao proveru, ispitanicima je postavljeno 5 pitanja na osnovu originalnog intervjua. Kontrolna lista je služila kao alat za pregled usklađenosti sa principima slučajnosti lokaliteta, polazne tačke, kućne jedinice i principa odabira ispitanika. Odgovori iz prvog i drugog intervjua su upoređeni. Pored uobičajenog procesa skrininga, izvršena je i logična provera popunjenih upitnika. Granica grešaka od 95% procena zasnovana na punom uzorku iznosi približno +/- 3 procentna poena. Međutim, intervali pouzdanosti za procene zasnovane na podskupovima uzorka, kao što je srpski uzorak od 100 ispitanika, biće znatno veći.

Što se tiče rezultata, u narednim paragrafima predstavljamo nalaze o sledećim pitanjima / temama:

  1. I) prekidanje ili ne prekidanje dijaloga između Kosova i Srbije;
  2. II) pregovaračke crvene linije Kosova u odnosu na završnu fazu dijaloga;

III) u slučaju konačnog dogovora između Kosova i Srbije, da li Kosovo tereba da nastoji da se pridruži Albaniji; i

  1. IV) percepcija kosovskih građana u vezi sa tri scenarija za eventualni dogovor između Kosova i Srbije.

Prva grupa nalaza pokazuje da je većina stanovništva Kosova protiv zaustavljanja dijaloga između Kosova i Srbije. Uopšteno, 62% svih ispitanika se ne slaže sa zaustavljanjem dijaloga između Kosova i Srbije. I kosovski Albanci i Srbi se slažu da bi dijalog između Kosova i Srbije trebalo da se nastavi. Postoji nešto manje podrške među Srbima za nastavak dijaloga, a značajan broj srpskih ispitanika nije imao stav o ovom pitanju (27%). 63% među Albancima i 54% među Srbima, ili se “snažno ne slažu” ili “donekle ne slažu” sa zaustavljanjem dijaloga između Kosova i Srbije.

Druga grupa nalaza fokusira se na pregovaračke crvene linije Kosova u odnosu na završnu fazu dijaloga. Ovo su rezultati:

* Jezero Gazivoda treba da ostane na teritoriji Kosova (96% Albanaca naspram 5% srpskog uzorka);

* Trepča treba da ostane deo Kosova (99% Albanaca naspram 9% srpskog uzorka)

* Dolina Preševa treba da se pridruži Kosovu (69% Albanaca naspram 0% srpskog uzorka);

* Preševska dolina treba da ostane deo Srbije (13% Albanaca naspram 84% srpskog uzorka);

* Sever Kosova (Zvečan, delovi Zubinog Potoka i Leposavića) ne bi trebalo da se pridruži Srbiji (91% Albanaca naspram 10% srpskog uzorka).

Treća grupa nalaza usredsredila se na pitanje da li Kosovo treba da se pridruži Albaniji (u slučaju konačnog sporazuma između Kosova i Srbije). U ovom kontekstu, mišljenje je podeljeno sa, ukupno, 43% koji podržavaju ideju da Kosovo treba da teži ujedinjenju sa Albanijom u slučaju da dobije de facto i de jure priznanje od Srbije i sa 50% koji odbacuju tu ideju. Međutim, 49% među Albancima i 76% među Srbima se ne slaže sa opcijom da Kosovo treba da traži ujedinjenje sa Albanijom u slučaju da dobije de facto i de jure priznanje od Srbije.

Četvrta i poslednja grupa nalaza povezana je sa percepcijom i preferencijama građana Kosova u vezi sa tri alternativna scenarija za eventualni dogovor između Kosova i Srbije.

Prema tome, u pogledu prvog scenarija – statusa quo – samo mali broj učesnika (oko 15%) je odgovorio ili „veoma zadovoljan“ ili „donekle zadovoljan“ o trenutnom statusu quo između Kosova i Srbije. Odvojena analiza albanskih i srpskih uzoraka otkriva nešto drugačiji obrazac odgovora. U tom smislu, 82% među Albancima, u poređenju sa 50% među Srbima, ili „uopšte nisu zadovoljni“ ili su „veoma malo zadovoljni“ sa trenutnim statusom quo između Kosova i Srbije.

Što se tiče drugog scenarija – davanje izvršnih ovlaštenja Asocijaciji / zajednici kosovskih Srba pod uslovom da Srbija zauzvrat obezbedi de facto priznanje Kosovu – postoji još manje podrške nego za prvi scenario. Samo 10% među ispitanicima je odgovorilo sa „ili se potpuno slaže“ ili „donekle slaže“ sa drugim scenarijem. Opet, postoji slaba podrška među kosovskim Albancima (9%) i Srbima (16%) da dodele izvršna ovlaštenja asocijaciji / zajednici kosovskih Srba pod uslovom da Srbija zauzvrat obezbedi de facto priznavanje Kosova.

Što se tiče trećeg scenarija – ‘de-facto i de-jure priznavanja kosovske državnosti iz Srbije, koje bi uključivalo prilagođavanje granice / nove teritorijalne aranžmane između Kosova i Srbije, dobijeni su sledeći nalazi: Postoji pomalo slična, ali veoma mala podrška (12% Albanaca i 5% Srba) ka scenariju prilagođavanja granice – varijanti u zamenu za de facto i de jure priznanje Kosova od strane Srbije. Međutim, u poređenju sa drugim varijantama-scenarijima, postoji veća podrška među albanskim stanovništvom (30%) i približno slična podrška među Srbima (27%) za prilagođavanje granica što bi zauzvrat rezultiralo globalnim priznanjem Kosova i otvaranjem puta za članstvo u UN-u.

Što se tiče tri scenarija, kratka komparativna analiza o interpretaciji rezultata generiše sledeću sliku: malo je podrške među ispitanicima (16% je odgovorilo ili „veoma zadovoljno“ ili „donekle zadovoljno“) za nastavak statusa kuo (scenario 1), pa čak i manje (10% je odgovorilo ili sa „u potpunosti se slaže“ ili „donekle slaže“) u vezi sa dodeljivanjem izvršnih ovlaštenja za Asocijaciju / zajednicu kosovskih Srba, pod uslovom da Srbija zauzvrat obezbedi de facto priznavanje Kosova (scenario 2). Međutim, postoji veća podrška (30% ispitanika odgovorilo je ili „definitivno treba“ ili „treba“) u vezi sa prilagođavanjem granice, što bi rezultiralo globalnim priznavanjem Kosova i otvaranjem puta za članstvo u UN (scenario 3).

Komparativna evaluacija između Albanaca i Srba u vezi sa tri scenarija izaziva naknadne nalaze: Mali broj albanskih ispitanika (14%) i više Srba (29%) izrazio je zadovoljstvo trenutnim statusom kuo između Kosova i Srbije (scenario 1) . Slično tome, 9% među Albancima i 16% među Srbima izrazilo je saglasnost sa odobravanjem proširenih izvršnih ovlaštenja za Asocijaciju / zajednicu kosovskih Srba, pod uslovom da Srbija zauzvrat obezbedi de facto priznavanje Kosova (scenario 2). Za razliku od prethodna dva scenarija, 30% među Albancima, ali slično scenariju jedan, 27% među Srbima podržava prilagođavanje granice što bi rezultiralo globalnim priznanjem Kosova i otvorilo put za članstvo u UN (scenario 3).

Sve u svemu, može se zaključiti da je javno mnenje nedosledno i podeljeno sa kontradiktornim stavovima. Iako formulacija pitanja može uticati na precizne procente koji favorizuju ili se suprotstavljaju određenim opcijama, treba zaključiti da srpska i albanska populacija na Kosovu govore sa nešto drugačijim glasom u pogledu njihovih crvenih linija i poželjnih scenarija, ali jednim glasom o potrebi da se nastavi dijalog.

Poslednje, ali ne i najmanje važno, može se primetiti da ne postoji značajna podrška većine među kosovskom većinskom zajednicom (Albancima) za bilo koji od ova tri scenarija. Ovo ukazuje na činjenicu da, da bi bilo kakav dogovor za “veliko finale” bio prihvatljiv za većinu iz ispitivanja javnog mnjenja na Kosovu, to bi Kosovu trebalo da donese nešto stabilno, suštinsko i funkcionalno, inače je osuđeno na neuspeh./ibna/