Gotovi novac ima budućnost, kažu eksperti

Gotovi novac ima budućnost, kažu eksperti

Povodom 20. godišnjice uvođenja konvertibilne marke (BAM) kao legalnog sredstva plaćanja u Bosni i Hercegovini, Centralna banka BiH u saradnji sa USAID organizovala je međunarodnu konferenciju “Budućnost gotovog novca” u četvrtak u Sarajevu.

Eminentni stručnjaci iz Austrije, Albanije, Bugarske, Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, diskutovali su na temu gotovinskih i bezgotovinskih plaćanja, digitalizacije i fintecha, te je ukazala na činjenicu da je i pored značajnog tehnološkog napretka u finansijskom posredovanju, od 2007. godine naovamo prisutan trend kontinuiranog povećanja gotovine u opticaju, a što se smatra direktnom posljedicom globalne finansijske krize.

U svom govoru učesnicima, guverner CBBiH, Senad Softić, istakao je da je konvertibilna marka poslije 20 godina postojanja u potpunosti opravdala svoje uvođenje, te da je u tom periodu Bosna i Hercegovina uživala izuzetnu finansijsku stabilnost i nisku inflaciju.

„Jedan dio posla smo odradili, postavili smo pouzdan i čvrst okvir, sada je na svima nama, ne samo CBBiH, nego i na izvršnoj vlasti da provedemo strukturne reforme da bismo ubrzali privredni rast, smanjili nezaposlenost i povećali standard građana Bosne i Hercegovine“, rekao je Softić.

Zamjenik direktora MMF-a za Europu Jörg Decressin, u obraćanju je rekao da je pitanje digitalnih plaćanja već sazrelo, te ona nude razne alternative gotovini.

„Ipak, kako god privlačno zvučalo, društvo bez gotovine, ili sa manje gotovine, je do sada ostalo nedostižno. Ali, stvari bi mogle da se promijene. Inovacije fintech-a mogle bi pružati sve više mogućnosti koje pogoduju digitalnim plaćanjima“, rekao je Decressin, dodavši da bi se centralne banke trebale suočiti sa izazovima koje pred njih stavljaju privatne digitalne valute i kripto aktiva.

Vodeća ekonomistica CBBiH, Belma Čolaković, istakla je da oslanjanje isključivo na visinu registrovane/legalne ekonomske aktivnosti u zemlji, može rezultovati neadekvatno formuliranim ekonomskim politikama, te da se sa rastom značaja fintech-a dodatno komplikuje procjena stvarne potražnje za novcem, a samim time i mjerenje ekonomske aktivnosti u zemlji.

Direktor Misije USAID-a u BiH Piter Dafi izjavio je da je USAID veoma ponosan što je podržavao valutni odbor i Centralnu banku BiH proteklih 20 godina, od uvođenja KM, što je za rezultat imalo finansijsku stabilnost u BiH.

“To je bilo moguće postići u velikoj mjeri zbog toga što su valutni odbor i Centralna banka BiH bili nezavisni. Politički pozivi da se ukine valutni odbor ne uzimaju u obzir trenutnu situaciju, odnosno ono što bi moglo da se desi”, rekao je Dafi novinarima.

Kad je riječ o dobu digitalizacije u finansijskom sektoru, veliki uticaj digitalnih tehnologija na bankarstvo je nešto što se već događa, s velikim potencijalom za dalji rast. Neki od učesnika konferencije predviđaju da će u razvijenim zemljama bankarsko poslovanje sa građanstvom biti skoro potpuno automatizovano do 2020. godine, te da će automatizacija bankama pomoći da u određenim sektorima svoga poslovanja smanje troškove 30-40%.

U zaključku konferencije ocijenjeno je da će i regulatori morati da mijenjaju svoj pristup, odnosno da prilagode okvir u kojem posluju, da bi pratili događanja na tržištu. U pogledu kripto valuta, spomenuto je da su one aktiva i investicija visokog rizika, a ne novac u klasičnom smislu koji u osnovi ima neku obvezu./IBNA